Usnim i doletiš kao misao na slobodu…
Grudi ti mirišu na uzrele višnje..
Uželio sam se višanja, ove godine nisu rodile..
Rodila si samu sebe i sad ti više niko ne treba, ne treba ti moj smijeh…
Pamtim tvoj korak ispred mene i želju da se vratiš kući, pamtim kosu koja mi pada na krilo..
Tvoja usta..
Pamtim iskradanje i strah od nečeg više…
Sjećanja
E sad, da li sam se sa razlogom pronasla u ovome, ili ne, ne znam.
🙂